ја̀бла̑н, m.1.italienische Pappel, populus pyramidalis [Mich.]. Јаблан, топола[1], јагњед и јасика, све је налик једно на друго, али се опет једно од другога разликује које мање које више: на јаблану гране расту уз дебло у висину и овога дрвета ја у Србији нијесам видио прије док нијесам дошао у Биоград; топола и јагњед може бити да је једно; јасике дебеле, као што су тополе и јагњеде ја нигда нијесам видио, премда их у Тршићкој планини има сила Божија. 2.некакав цвијет, das Pappelkraut, malva [trollius europeus L.]: Планине се наките јабланом.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Ја̏блан, а м.и.У ДК. забележено 1780 год. у селу Косорићу:Писа Ябланъ ш(екꙊ) кл(коломбоћа). — У В. н., у RJA. Jȁblȃn м., с.
Речник говора јужне Србије
ја́блан мназив одмила који млада даје деверу, млађем мушкарцу из мужевљеве родбине или из суседства(Големо Село).
Речник говора Прошћења
ја̏бла̄н, -а, м. — 1.врста цвијета, расте по планини.2.топола.