тра̑г, m. (loc. тра́гу) 1.Fußstapfe, Spur, vestigium, н. п. зечји, коњски [cf.слијед; траканац2]: отишао трагом за њим; хајде без трага!(кад ко тјера кога); отиде без трага, spurlos; ући коме или чему у траг; потјерати коме траг; на траг!zurück!recede; Па се с друштвом враћа на трагове. 2.н. п. скупо без трага, übermaßen, uhgehener, immensum quantum: далеко без трага.3.Nachkommen, genus, videрод[3], cf.породица: Све су, царе, од трага мојега.
Речник косовско-метохиског дијалекта
тра̑г, тра̑га м.оно што после долази; отисак од ногу и сл.: Пӯди̏лисмо му тра̑г до у Пасо̏му. — По тра̑гу му иде̑ — Гле̏дајте за но̏вога тра̑га док је. — Отра̑г (остраг, позади). — По̏траг интересовање: Не̑ће да удари у по̏траг. — За вре̏мена ти уда̏ри по̏траг, се по̏сле, кад би̏дне доцка̑н, не вре̄ди̑ — У̏ траг: Ни̏ко му у̏ траг не уда̏ра коли̏ко да се не ваља̑(тј. и не распитује се). – — Оти̏де бе̏страга ви̏соко. — Бе̏страга му гла̑ва. — Ку̏ћа ги је бе̏страга дале̏ко ода̑вде. — У В. и Br. Iv.trȃg (лок. trágu) м.
Речник говора Прошћења
тра̑г, -а, у тра́гу — 1.отисак стопала и сл. — По трагу су дошли до пред кућу.2.поријекло, лоза. — Откуда твоја сна траг води.3.нешто што је наследно. — То је њима у трагу да краду.4.фиг. у клетви. — Траг му се утро.