Српски рјечник

трно̀коп, m. 1. die Reute, Rodehacke, rallum. cf. будак, [јамичак, мошљин, раслица], цапун. 2. [(у Далм.) vide кука 2; види s. v. раслица].

Речник косовско-метохиског дијалекта

трно̏коп, а м. будак: Кад се копа плиће — копа се мотиком, дубље трно̏копом. — Некад, за време турске управе, арнаутска су деца кад виде попа викала за њим: По̏п, по̏п, трно̏коп, ме синџи̑ре, ме коно̏п!У В. и Br. Iv. trnòkop м.

Речник говора Прошћења

трно̀коп,, м.пољопривредна алатка (крамп). I