ту̀рӣн, -и́на м животињска губица, њушка, али се каже и за неку особу кад напући уста незадовољна нечим или љутита. – Да́ла би јон ја̑ дви̏је по тури́ну, па би се о̀на прѐстала му́сит. изр. на̀пе̄т ту̀рӣн наљутити се на некога или због некога. – На̏пе̄ли су за̏ нешто ту̀рӣн па нам се и не ја́вљају. – Што̀ си ти̑ да̀нас на̏пе̄тога тури́на?