гу̏бица ж (погрдно) уста – Ако се на̀ставӣш ру́гат, да̏ћу ти по̀ губици! – Ла̏же̄ ти гу̏бица да није́си ѝмо̄ дина́ра̄! изр. зачѐпит не̏кому гу̏бицу ућуткати некога. – Зачѐпијо сан му гу̏бицу кад је чу̏о што̏ све̏ о̀ њему зна̑м. др̀жат не̏кому пр̏с у̀ губици прећутати некоме нешто из обзира, страха и др. – Није́сам му др̀жо̄ пр̏с у̀ губици, него сан му све̏ што то̀ка̄ ре̏ко, па нека др̀жӣ.