ту̏та1.тута вура, т. ј. држи, удри; или потегни, повуци. 2.у пословици: Тута, смрче, на унуче. 3.у загонеци: Тута тамо, тут' овамо, тута те за врата?(т. ј. жена кад чисти собу или кућу па сметлиште смете за врата). 4.у другој загонеци: Јаше тута на баури?(т. ј. сврака на крмачи).
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. Ту̑та, Тӯте̑ж. и.хипокор. одСулта̏на, Су̑та. — У В. и Br. Iv. н.
2. ту̑та м. и ж.плашљивица, сметењак. Чуо сам реч само у ном. и вок. једн.: Ту̑то тута̑ви! — О, ту̑то! Реч је без сумње арнаут.: tutenбојати се, tutjaстрах. — У В. и Br. Iv. н.Исп. у В. и Br. Iv. tȕtoljiti, tȕtoljîm несвр.
3. ту̏та, е ж.у дечјем језику, вода: О̏ди да ти ма̑јка да ту̏ту. — У В. и Br. Iv. са овим знач. нема.
4. ту̏тау фрази:ту̏та, ву̏ра. Од тур. глаг.tutmakухватити, tȕtaдржи. Исп.ту̏та- ву̏ра. — У В. и Br. Iv. н.
5. ту̏та узв.1.Исп.ту̏т. 2.ту̑таглас којим се терају пси. Исп.ту̑тата. — И ова реч биће етимол. као 4.ту̏та и значило би држи!У једном ферману из Дуб. архиве из краја шевала 1172 (јуни 1759) каже се: Belki borǵlu kim ise ani tutalar (тј. него нека ухвате онога који је дужан). — У В. и Br. Iv.tȕta.