РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

у̏гље̑н, у̏гљена, m. (loc. угљѐну) [cf. углијев, углијен] 1. eine Kohle, carbo, жив угљен, brennende Kohle, carbo vivus. 2. (у Дубр.) vide угаљ (ћумур) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

у̏гљен, а м. један комад жара, угља. Међутим каже се: Цр̑н кај у̏гљен. — Пода̑ј му тај у̏гљен да запа̑ли цига̏ре. — У Br. Iv. ȕgljȇn, ȕgljena м.

Речник говора Прошћења

у̏гље̄н, -а, м. — угашена ватра, угашени жар. — Угљен и пепео извадите из фуруне, па онда ватру ложите.