Српски рјечник

у̀дарац, у̀да̑рца, m. 1. der Schlag, ictus: Од једнога ударца ништа му бити не ће; Без старца нема ударца. cf. [дупац, ћотек], удар. 2. Ц. г.) der Angriff, impetus [cf. удорац, загон]: Не ћу, богме, драги побратиме. | Већ ја с тобом више четовати: | Кад идемо на ударац Турцим' | Све ти идеш за дружином страга — Когођ са мном на ударац не ће | Проклет био на оба свијета.