у̀дорац, у̀до̑рца, m.(у Ц. г.)Кад чета хоће да удари на Турске чобане, она се раздијели на двоје, па један дијел, који се зове удорџије, иду на удорац, т. ј. управо да ударе на чобане, а други остане у застави: кад удорџије стоку дотјерају до заставе, они је мимо њу протјерају и даље отјерају, а застава остане за њима бијући се с потјером. Ако су два брата у чети, један иде на удорац а други остане у застави, Angriff, impetus. cf.[vide]ударац[2].