уми́нути, у̀ми̑не̑м, v. pf.1.н. п. мука, бол, nachlaßen, remitto. [cf.одминути, одоминути, одуминути, сманишкати2]. 2.videпроћи[1], durch-, vorbeigehen, passiren, transco: Уминуше пољем Грачачкијем — И Жупину горууминуше, | У Пипере тврде уљегоше, | Па и Црнцe селоуминуше — Кад напријед мало уминуше.