про́ћи, про̑ђе̑м, v. pf.1.durch —, vorbeigehen, ео per —, praetereo. [cf.проићи, заминути2, мимоићи, минути1, 2пасати, проминути, суминути, уминути2]. 2.vergehen, vorbeisein, praetereo: прође љето, зима, година; проћи ће бол; прође ме глава; прошло је мене господство; прође ми година у залуд. [cf.битисати, заљећи2, заминути3, минути2, 2пасати]. 3.abgehen (von der Waare), divendi. 4. н. п. зло ћеш проћи, ein schlechttes Ende nehmen, foede finire: Прошао као Јанко на Косову.