Српски рјечник

у̀тјешити, ши̑м, v. pf. (јуж.) 1. н. п. дијете, beschwichtigen (ein Kind), tranquillo. 2. trösten, consolor: Па утјеши нашу стару мајку. 3. Боци) свијећу, т. ј. vide угасити. (cf. слава).