ха̀ла̑л,*хала́ла, [алал], m.videблагослов: дао ми је с халалом; што човјек с правдом стече, то му је халал; да му је халал!
Речник дубровачког говора
ха̀ла̄л узв. (и: а̀ла̄л, а̀ла̄н) благословено, просто било. – Сва̏ ми је др̀ва ли̏јепо сло̀жијо, ха̀ла̄л му би̑ло ђе чу̏о и нѐ чуо! – На̏ ти о̀во, нѐка ти је а̀ла̄л!