1.ала̑л, а м.од арап.halal им. оно што шеријатом није забрањено,
праведно стечена зарада: Ова̑ј ма̑л смо сас ала̄ло̑м стекли.Неко кад поклони неки кусур рекне: нека ти је ала̑л и ала̑л да̏ ти је!Кад неко нема да врати другоме, моли га:Чи̏ни ми ала̑л! Имп. у В. а̀ла̑л и ха̀ла̑л, хала́ла, али објашњење недовољно.У RJA. hа̀lа̑l, halа́la.
2.ала̑л, ала̑ла м.гривна, наруквица, од арап.halhal им.; тако се звала гривна коју су арапске
жене носиле на нози. — У В.а̏лала ж. тако исто и у RJA.
Речник дубровачког говора
а̀ла̄лв.халал..
Речник говора Прошћења
а̀ла̄л, ала́ла, м. — опраштање; срећа. — Нека ти је алал то што сам ти продо.