Српски рјечник

ха̑р[*], m. (loc. ха́ру) 1. der Pferdestall, stabulum equorum, cf. [vide] коњушница [1]: Добре коње у топле подруме,| А сватове на нове харове. 2.  Ц. г.) der Hof, aedes, vide двор [1], cf. конак, ахар: Пију вино аге од Никшића | На бијелом хару Мушовића.