ко̀нак,* m.1.der Hof, aula, [videдвор[1]], cf.оџак: владичин конак, нови конак, стари конак, шарени конак (у Крагујевцу Милошев први двор). 2.das Nachtlager, mansio [videноћиште]: примио нас на конак; отишао да готови конак; Гдјено синоћ на конаку бјесмо — На Загорјуконак учинише | Код Ченгијћа двора бијелога. 3.die Tagreise, diei iter: један конак хода; од Биограда до Цариграда има десет конака; Далеко је Тијана планина: | Одавде је до мора сињега | Равних, Зуко, тридесет конака, | А уз море тридест и четири | До Тијане високе планине; | Уз планину кажу три конака, | Ђе је кула Костреш-харамбаше — А далеко кости занијети | Браћи нашој преко мора сиња | Преко мора четр̈ест конака | Ђе нам тамо своје вјере нема.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ко̏нак, кона̏ка и ко̏нака м.1.преноћиште: Оста̏ли смо без кона̏ка. — Не̑мамо де̏ на ко̏нак. — Свра̑тите, море, на ко̏нак. — 2.узимање у госте на преноћиште: Оти̏шла Мо̏на д’ узне̑ Коцу на ко̏нак. — Иде̑мо код Ђо̑рђа у Го̄јбу̏љу на ко̏нак. — 3.станица на растојању од дана хода: Удала се три ко̏нака ода̑вде. — 4.великашка кућа: Ши̏шковићев ко̏нак. — 5.зграда у којој су смештена државна надлештва: Одве̏доше га у ко̏нак. — 6.манастирске зграде, собе за госте: Го̏сти бе̑у се расту̏рили по кона̏цима. — У манасти̑рске кона̏це. — Приште̏вачки, пе̏цки, ора̏вачки кона̏ци. — 7.згоде и незгоде у вези са преноћиштем, удобност преноћишта: Ка̏ко сте би̑ли сас ко̏нак? — У В.ко̀нак м., у RJA. kònak м., види тамо и порекло ове речи.
Речник говора Прошћења
ко̀нак, -а, м. — 1.преноћиште. — Ђе ћемо на конак?2.количина дрва припремљена за једну ноћ. — Спремите конак дрва, нек има.