ци̏ма, f.н. п. у лука, у репе, перје од главице. [videбик2]. cf.цимина.
Речник дубровачког говора
ци̏ма ж1.крај конопца којим се везује брод или уопште неко пловило. – Мо̀ла̄ј ци̏му! – Ба́ци ци̏му! – Ве́жи ци̏му!2.мудра, проницљива особа. – Ци̏ма је о̑н, не̑ћеш га мо̏ћ прѝварит.