1. ша̏ка, ша̏ке ж., али у инстр. јед. чује се и шако̑м, поред обичног значи и шамар: Пода̑ј му једну ша̏ку пасу̑љ. — Уда̏ријо га Бо̑г шако̑м за̏ врат. — Сол једну ша̏ку пасу̑љ сам тури̏ла. — Да̑ј му је̏дну ша̏ку да му пӣшту̑ у̏ши полови̑н са̑та. — Гле̏дај, ако мо̏жеш ту̑ри га у ша̏ке (тј. добавити, ухватити). — И̏скочи ми из ша̑ка. — Исту̏рити из ша̑ка (тј. продати, избацити, ослободити се нечега). И турски се тако исто каже: Elden
čikarmak. — Ша̏ка ру̑ка поздрав, руковање, више у дечјем језику. — А̏јде, ша̏ка ру̑ка. — У RJA. šȁka ж.
2. Ша̑ка,
Ша̄ке̄ ж. надимак једне жене у Вучитрну: Ша̑ка Јова̏нова. — У RJA. н. Исп. следећу реч. ша̏ка ж количина нечега која може стати у шаку. – Ба́ци голу̀бима ша̏ку голо̀куда! изр. ша̏ка ја̏да велики невољник, јадник, сиромашак. – Ко̀му о̑н мо̑же што̏ да̏т кад је и̏ са̄м ша̏ка ја̏да! до̀бит о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта вулгаран израз за: изиграти некога, преварити, оставити га без обећаног. – О̀ни ће у̀зе̄т све̏, а ви̑ ћете до̀бит о̀(д) шаке̄ до̀ ла̄кта.