Српски рјечник

шѐва̑р, шева́ра, m. 1. arundo arenaria Linn. [а) Schilfrohr, phragmites communis Trin.; б) Rohr, Teichkolbe, typha L.]. 2. die Staube, der Strauch, frutex. [vide шиб]. cf. грм.

Речник косовско-метохиског дијалекта

шева̑р, м. Исп. шава̑р: Про̏ћу те̑м шева̄ре̑м. Гојб.У Br. Iv. šèvȃr, ševára 1). м.