Српски рјечник

ши̑б, ши́ба, m. das Gesträuch, virgultum. [cf. шибљак, шибље, шипраг, шевар 2, шеварик, грм 2, грмен; жбун (џбун); честа].

Речник говора јужне Србије

шиб м густо шипражје. „Шиб је густа́к, ситна́р” (Тумба).