шѝни̑к[*], шини́ка m.(у Херц.)ein Getreidemaß, mensurae genus (од десет ока). [cf.багаш, букила]; cf.меров, 2стар.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ши̏ник, шини̏ка м.Исп.ку̏тао, бу̏чук, шека, дрвени суд што служи као мера за жито, а запремина му није свугде једнака но варира према крају. Негде ши̏ник служи и као мера за површину земље, тј. земља толика да се може засејати једним шиником семена: Гла̑ва му кај ши̏ник. — Два̑ ши̏ника пчени̏це. — Шини̏ци не̑су сву̏д је̏днаки. — У Br. Iv. šìnik, šìnîka м.Тур.šiniq им. јединица за меру зрневља у тежини 1/ 4киле. Шиник се делио на две кутије од по 4 оке запремине. А свака се таква кутија турска звала ölčeg што значи мерац.Нови шиник у Турској рачуна се као декалитар. У једном ферману из Дубр. архиве с почетка реџеба 1051 (октоб. 1641) стоји: Ištira etdiqleri bogdai ve darinin her šinigine üčer akča gjümrüq alub (тј. узети од пшенице и проса које купе по три аспре од сваког шиника наиме царине). У ЕЧ., VII, 275 као мера за запремину:Iči on šiniq bogdaj alir(тј. запремина му захвата 10 шиника пшенице).