2.ста̑р, m.(у примор.)житна мјера од 120 Млетачкијех литара, eine Art Getreidemaß, modii genus, cf.багаш: Шта је мање од зрна проса а теже од стара соли?
Речник косовско-метохиског дијалекта
ста̑р и ста̏р, а, о; ста̑ри, а, о прид.: О̏тац му је мло̏го ста̏р. — Њего̏ви ста̑ри би̑ли су Су̏димци. — Она̑ ста̑ра ку̏кавица. — Комп.: старе̑ј, старе̏ја, старе̏је и старе̏ји, старе̏ја, старе̏јеима значење поред обичног још и: већи, пречи: Ја̑ сам старе̑ј.БП. — Ре̑ка је старе̏ја.Дрсн. — Старе̏је у̏ши од гла̄ве̑ (н. посл. задњи мимо предњих) — Старе̑ј.Пећ.,БМ. — Кад су старе̏ји.Пришт. — За старе̏јега си̑на. — Д ҆ узме̑ де̑те старе̏је. Пећ.За комп. има и овако: И о̑н је ста̏рши од њи̑. — Суперл.: За на̏јстарејега си̑на.Пећ. — То ми је најстаре̑ј си̑н. — Најстаре̏је де̑те. — У В. и Br. Iv. 1.stȁr, stȁra (stȃrî) прид.
Речник дубровачког говора
ста̑р ммјера за жито, уље и др. – Ко̀лика му је гла́ва, мо̏же му ци̏јелӣ ста̑р жи̏та ста̏т.
/ста̏р/изр.ста̏р ко ку́чак све̑то̄га Ро̏кавеома стар или барем таква изгледа.