Српски рјечник

шѝћа̑р,* шића́ра, m. Gewinn, lucrum, Beute, praeda, cf. добит [vide плијен]: У бећара свакога шићара, | Понајвише буа и ушију.

Речник косовско-метохиског дијалекта

шића̑р, а м. добитак: Кај да ће шића̑р да доби̏је.Шића̑р си доби̏јо.У Br. Iv. šìćȃr, šićára м. Перс. šiqar им. ловљење, уловљена животиња, плен.