Српски рјечник

пли̏јен, m. (јуж.) 1. die Beute, praeda. [cf. дерачина, одора, пљачка, ћелепир, шићар, шићарина]. 2. има као плијена (н. п. рака у потоку, ушију у глави), еs ist in Menge da, abundat. cf. пљева.