шу̏ћур узв. хвала: Шу̏ћур Бо̏гу кад до̑ђе, отка̏д си отиша̏о. — Ка̏ко сте, шта ра̑дите? — Шу̏ћур, да ре̏кнем, до̏бро смо, ви ка̏ко сте, сви је̄сте̏ ли здра̏во? (такав се диалог води кад се пријатељи сусретну и питају). — У Br. 1. šùćur м. 2). Арап. šequr прид. који захваљује за доброчинство које му је учињено, који захваљује
Богу, чак и кад га беда снађе.