Српски рјечник

ђо̑ја̑, als adv. mein’ ich, etwa, opinor: и он се ђоја опрема ; он ђоја мисли да ми то не знамо. [vide тобоже] cf као бојаги

Речник косовско-метохиског дијалекта

ђо̏ја прил. од тур. gjüja као, да речемо, санћи, тобож: А он ђо̏ја не зна̑.У В. ђо̑ја. У RJA. исто тако.

Речник дубровачког говора

ђо̏ја ж (тал. gioia) драгоцјености, накит.Ка̀кве̄ су ти то̑ ђо̏је у̀ шкатули?

Речник говора Прошћења

ђо́ја, прил.тобоже, бајаги.То ти, ђоја, косиш.