Српски рјечник

ја̏ка,* f. 1. vide колијер. 2. Ц. г.) н. п. нас је јака, т. ј. много, јаки смо, viel, multi, cf. јачина, јарка.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. Ја̑ка, Ја̄ке̑ м. и. (Пећ): Код Ја̄ке̑ Ро̄си̏нога.У В. н., у RJA. 4. Jáka м.
2. ја̏ка, е ж. онај део од одеће и рубља који је око врата. Тур. jaka са истим значењем.Ци̏ганска ја̏ка(т. ј. циганска фела, сорта, каже се и другоме као увреда). Не да̑ Бо̑г две̄ ја̏ке за̏ врат (тј. не да потпуну срећу). Како је постала ова пословица не знам, али се и турски каже: Iqi jaqasi bir jere gelmez (тј. две јаке на једно место не дођу или два краја не саставља). Ово друго значење тур. речи јака народ у Вуч. у овој пословици нико не замишља, ма да је јасно да та тур. пословица одговара оној нашој: краj с крајем не може да састави.Уфа̏тит некога за ја̑ку (тј. шчепати). Тур. тако исто: Jakadan tutmak.У В. ја̏ка 1). — У RJA. 1. jȁka ж.

Речник говора јужне Србије

ја́ка ж (грч.) врста дувана одличног квалитета (Врање).