Српски рјечник

јѐзик [јазик] m. (pl. gen. је̏зи̑ка̑) 1. die Zunge, lingua [cf. заик]: Једна глава, иљада језика; стоји ми на врх језика; језик за зубе! 2. die Sprache, lingua.

Речник косовско-метохиског дијалекта

јези̏к и је̏зик м.: Де̑на има̑ше таволи̏ки јези̏к. НСМ.У В. јѐзик м.

Речник дубровачког говора

/ јѐзик / изр. у̀гризо̄ се за јѐзик (у̀сахо̄ ти јѐзик) благе клетве које се чују у народу кад неко каже нешто што не желимо да се деси.„Су̏тра ће нам да̏ж све̏ поква́рит!”„У̀гризо̄ се за јѐзик (за јѐзик се у̀гризо̄) да̀бо̄гда̄!”У̀сахо̄ ти јѐзик (јѐзик ти у̀сахо̄), што̏ то̑ го̀ворӣш? јѐзик кла̏пӣ, а гу̀зица пла̑тӣ каже се у народу кад неко неконтролисано говори или дрско, како то не приличи, па због тога сноси посљедице (ако се ради о дјетету, мисли се на батине које му, евентуално, слиједе).