1. је̏ка,
f. der Hall, sonitus [vide јек 1]: Стаде јека коња око двора. 2. Је́ка, f. Frauenname, nomen feminae (von Јела, Јелена).
је̏ка, -е̄, ж. — 1. вика, пјесма. — Стоји јека овије планина од пјесме. 2. јечање болесника. — Што те стала толика јека?