је̑к, m.1.der Hall, sonitus. cf.[1]јека. 2.die wahrestе Zeit zu etwas, tempestivitas. [cf.брч, брча]: А. Има ли и сад грожђа? | Б. Има, сад у највећи јек.
Речник косовско-метохиског дијалекта
је̑к, а м.право време нечему, време кад је нешто у пуном развићу: Сли̏вама са̏д ги је је̑к. — В. и RJA. 2.је̑к м.Реч је без сумње перс.jeqброј један, фиг. јединство, заједно.У овом примеру заправо значи да су све шљиве зреле тад. — У RJA. сумња се о постанку ове речи.
Речник говора јужне Србије
јекупотребљава се уз поједине именице да би се изразио највиши степен оног што оне значе.„Дођо́ше ми го́сти у јек рабо́ту.”„Куде́ ће пра́виш сва́дбу у јек же́тву?”(Врањска Бања).