Српски рјечник

ћи́лер,* [киљер] m. die Speisekammer, penus. [vide клијет 2]. cf. кућерак.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ћиле̑р, ћиле̏ра м. в. ћеле̑р вајат. У селима на територији овог говора где су веће задруге има једна ку̏ћа и поред ње према величини задруге још толико ћиле̏ра колико је мушких ожењених глава и одраслих чланова у задрузи. Према томе ћиле̑р је заправо спаваћа соба за један брачни пар и његову децу, одраслу девојку удавачу, ма да у ћилеру жена чува своју особину, оно што је њено лично, а што није задружно. Тамо јој је и разбој, на коме тка кад није заузета задружним послом, а понајвише рано ујутру: На̑с у̏веде у ћиле̑р. БМ.У RJA. ćíler м., али овде значи kućerak. Перс. qelar, тур. народски qiler им. магацин или велики долап за чување хране, животних намирница, комора, клијет; фиг. земља која много животних намирница извози. Грч. τό κελλάρι лат. cellarium.

Речник говора Прошћења

ћи̏лер, , м.просторија приграђена уз кућу, остава, вајат.