бу́на
,
f.
Aufruhr
,
seditio
. [
cf.
побуна
,
узбуна
(
ужбуна
);
ларма
].
Бу̏на
и
Бу̀ница
,
f.
двије воде у
<рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">
Херцеговини
:
И
Буну
ти воду прегазила
.
1.
бу̑на
,
бӯне̑
ж.
немир, рат
:
то је би̑ло у
бу̑ну
.
—
По бӯне̑ после ми се роди̏јо си̑н.
2.
Бу̑на
,
е
ж.
некаква земља, река, шта ли је, која постоји само у машти онамошњих људи, а нико не зна рећи ни шта је то ни где је
:
А ње̏му нешто да учи̏ну, чу̏ће га и
Бу̑на
и
Буни̏ца
.
—
Нек се
Бу̑на
и
Буни̏ца
ди̏гне.
БП.
—
Исп.
Ту̑на
и
Туни̏ца
. —
У В.
Бу̏на
, и
Бу̀ница
ж. „двије воде у Херцеговини“
.
У RJA. 2.
Bȕna
ж. река која утиче у Неретву ниже Мостара и сеоце на истој реци у Херцеговини
.
/
буна
/
изр.
бу́на и бу̀ница
све и свако.
–
О̀била је бу́ну и бу̀ницу, па ни̏ђе ни́је мо̀гла о̀стат.
– Ту̑ се ску̑пља̄ бу́на и бу̀ница.