Српски рјечник

би̏ло , n.
1.
  као велика коса, из које су мање косањице отишле на страну ,   Art Bergkette , montes continui , [ vide   коса   4 ]. Сењско било  зове се једна такова коса између   Велебита  и   Вратника .
2.
  у грабаља оно у чему зупци стоје ,   das Querholz eines Rechens , woran die Zähne befestigt sind , pectinis foenarii pars dentata .
3.
  der Puls , die Schlagader , arteria .
4.
vide   клепало .

Речник косовско-метохиског дијалекта

би̏ло , а  ср.  највиши рбат на крову од зграде. — У В.   би̏ло  ср.  и у RJA. bȉlo  ср., не значи исто.   Тур.   dag beli  и bilan   рбат у план. венца.  —

Речник говора јужне Србије

би́ло  с   преграда јаза на месту где вода улази у воденичну буку   ( Прекодолце ).