Српски рјечник

го̀рица , f.
1.
dim. v. гора .
2.
 [ Горица ]   више   Сарајева    брдо на коме је   Кара Махмут-паша   (нашега времена) био сазидао градић, али је послије разваљен и сад војска љети излази ондје у логор .
3.
  die Fallsucht , epilepsia , [ vide   падавица ] cf.   гора :   Ана  ј’ моја од  горице  бона .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Го̏рица , е  ж.   име , хипокор. од   За̄го̑рка .  — У В.   го̀рица  ж. нема овог значења. У RJA. тако исто није забележено као ж. и.

Речник дубровачког говора

го̀рица  ж   пошумљено брдашце.  –   У Ду̀бро̄внӣку се јѐдно бр̏до с цр̏квицо̄н на вр̀ху зо̀ве̄ Го̀рица св. Вла́ха.