- Расковник: речничка платформа

зла̏тоје , m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: за то је обичај да она, пошто се доведе, свима кућанима (мушкоме и женском) надјене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије дјетиће) [1] таком [1] , неког ба́бом [2] , неког господином [2] (је ли отишао господин да доћера свиње?), неког дјевером [4 ; cf. аго 2 , деспот 3 , тато ]; — а млађе бра́том [2] , златојем , соколом [5] , милоштом [2 , милошћом 2 ], милојицом [ cf. красни , храна 3 ], и т. д.; — жене госпом [3 , 1] мамом [2] , мајом [3] , наком , снашом [3] , невом [2] ; — а дјевојке уба̀вицом , љепотицом [2 , 1] секом [2 , 1] госпо̀ђицом , голубицом 3 и т. д.

Златоје , а м. и. У ДК. записано 1762 год. у селу Топличане на Косову: Писа Златое ·е҃· пара. — У В. н.