ка̀зан[*], m.1.der Kessel zum Branntweinbrennen ahenum [cf.котао2]: наградио казан; пече казан; хајдемо на казан. Когод дође на казан (гдје казан пече) ваља га почастити ракијом; за то се рече за оне који мало комине имају: докле пече дотле и тече. 2.cf.крмача2.
Речник косовско-метохиског дијалекта
каза̑н, каза̏на м.1.велики бакарни суд у коме се војницима готови јело: Ра̑ни се на каза̑н. — 2.ламбик за печење ракије: Испе̏кли смо два каза̏на раки̏је од бело̏слива. — У В.ка̀зан м., у RJA. 2. kàzan, kàzana м.Тур.kazgan, простонародски kazan им. посуда за кување јела у већој количини, велики котао за кување воде. У јаничарском оџаку бакарни суд у коме се варило јело и који се подлагао по неком нарочитом обреду и уз посебне молитве.