тава̑ј , таво̏га , тава̑ , таве̑ , таво̑   (редуциран облик ете   + овај ) прид. зам. овај :   Тава̑  мо̏ја ба̏ба.   БМ.  — Ете тава̑  ћа̑ше да ги закр̏ви.   БМ.  — Тава̑ј  ки̏сео ле̏б ми се омр̏зао.   БМ.  — Сам до̏нела чак из Совали̏је таву̑  сли̏ву.   БМ.  — Тава̑ј  по̏п.   БМ.  — Тава̑ј  тре̑м.   БМ.  — Тава̑ј  ча̏нак би прегу̏нула.  — Тава̑ј  је ду̏ар тмо̑  — Тава̑  ре̑ка Деви̏чка.   Дрсн.  — Таве̑  пчеле.   Круш.  — У В. и Br. Iv. н. , али исп.   о̀ва̑ј , о̀ва̑ , о̀во̑ . Исп.   това̑ј .