ха̀ир , *  [ аир ], m.

1.

vide   задужбина :   Па ћу њему хаир  учинити .

2.

  хаир!   nein , non  [ vide   не   1 ]; daher aus 1 und 2 das Wortspiel : А. (н. п.) Јеси ли га виђео? — Б. Хаир.  — А. Хаир  је на Вишеграду  ћуприја .