бѝта̑нга, f. [gen. pl. бѝтана̑га̑] (у војв.)1.љенивац, скитница, der Faulenzer, qui nihil agit, otiator [videскитач]. 2.кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије је, das herrnlose Pferd, equus domino carens. cf.vide[3]јо̀ва.
Речник говора Прошћења
би̏та̄нга, -е̄, ж. — луталица, бескућник, човјек лошег карактера.