бла̑го, n.1.Schatz, Geld, pecunia [videновац3]: благо небројено; три товара блага; Није благо ни сребро ни злато; | (Ни су благо гроши ни дукати), | Већ је благо што је коме драго. 2.(у Хрв.)жива стока [cf.божје благо, житак3, имање2, 1стока1]: ситно благо: козе и овце; а крупно: говеда, das Vieh, pecudes.
Речник косовско-метохиског дијалекта
бла̏го узв.: Бла̏го тебе ју сред го̏ре!(н.п.).НСМ. — Исп. у В.бла̏го мени!RJA. 3. blȁgo узв.