Српски рјечник

гр̀ло, n. 1. der Hals, collum [cf. 1 гуша 3]: Десном га је руком уватио | За десницу и за бритку сабљу, | А лијевом за грло бијело — Оће мене да објесе | О злу дрву о дријену, | О твом грлу о бијелу. 2. die Gurgel, guttur: нешто ме боли у грлу. 3. die Stimme, vox [vide глас]: има лијепо грло. 4. ein Stück, caput: има десет грла говеда. 5. грло у чарапе, die Röhre vom Strumpf, fistula, canalis tibialis. [vide грлић 3]. 6. грло у пушке, die Mündung, ostium [vide грлић 2]: Од два грла, од зрна четири. — Стрмо грло окренуто. 7. Ц. г.) око гдје се риба хвата [vide око 4]: А кад био на грлу Пеака.

Речник дубровачког говора

/ гр̏ло / изр. ки̏ша па̏да̄ ко ѝз грла каже се у народу кад киша само пропада, пада помало.Ју̀че̄р је па̏дала ки̏ша ко ѝз грла, па ка̏ко ће се же̑дна̄ зѐмља на̀пит?