дјѐтић, m. (gen. pl.дје̏ти̑ћа̑) (југоз.)1.das Mannsbild(verheirateter) Mann, vir(ово се највише говори pl.) н. п. нема ђе̏ти̑ћа̑ код куће(кажу жене кад нема људи код куће). 2.der Mann, Helb, vir, vir fortis [videјунак1]: Намјери се ђетић на ђетића.3.(по југоз. кр.)der Jüngling, juvenis, cf.[vide]момак[1]: У ђевојке играју | У ђетића не знају (за сватове). 4.videдијете, das Kind, puer: За њом трче Ђурови ђетићи.5.(у Котору)videслуга[1], макар и стар био, der Diener, famulus. cf.момак.
Речник дубровачког говора
дјѐтић мшегрт, младић који као слуга најчешће ради у дућану. – Зна̑м га о̏до̄нда кад је би̏јо дјѐтић у̀ ва̄с у бу̀тӣзи.