Српски рјечник

слу́га, f. (pl. слу̑ге, gen. слу́га̑, u. слу̀гу̑, слу̀гама [1. ] der Diener, minister, servus; [cf. дјетић 5, измећар, јунак 3, момак 2, пристав, службеник, служитељ, чирак] (у пјесмама је свуда женског рода, н. п. Голубане, моја вјерна слуго — Слуго моја, Облачићу Раде — У Стојана нема млого друга, | Разма цигле двије вјерне слуге — А у говору је у једин. броју мушкога рода, а у множ. опет женскога, н. п. мој слуга, моје слуге, и т. д.). 2. Дубр.) говоре и жене и дјевојке, н. п. слуга ваша!

Речник косовско-метохиског дијалекта

слу̑га, слӯге̑ м. и ж. 1. а) служитељ: Погоди̏јо се за слу̑гу код по̏па.2. б) у кући о празнику или слави онај који служи госте пићем, па макар то био члан породице.3. в) други дан славе: Дана̏с свети̑, јутре слу̑га. Дрсн.У̏очи слӯге̑.У В. и Вr. Iv. slúga ж.

Речник дубровачког говора

/ слу́га / изр. ни́је (му) ни слу́га каже се кад неко или нешто за неким или за нечим заостаје по квалитету, интелигенцији и сл.Њѐгово ви́но ни́је ни слу́га тво̑му.Нѐ може о̑н замије́нит бра̏та, ма ни́је му ни слу́га! слу̀гаïва̄нïсе поздрав типичан за Дубровник, најчешће употребљаван и то у свим ситуацијама: приликом уласка и изласка, у сусрету на улици итд.; значење: слуга Вам се клања или сл.Слу̀гаïва̄нïсе, госпођа Ка̑те! Ка̏ко сте?Слу̀гаïва̄нïсе! Дра̑го ми Вас је ви̏ђет у̀ мене у бу̀тӣзи. Слу́жите се!