Српски рјечник

мо̀мак, мка, m. (voc. мо̑мче, pl. мо̀мци, мо̏мци, мома́ка̑) 1. der Jüngling, Bursche, juvenis. [cf. деликанлија, дјетић 3]. 2. der Knappe, Knecht, puer, miles [vide слуга 1]: кумовски момак; Кара-Ћорђијни момци.

Речник косовско-метохиског дијалекта

мо̏мак, мо̑мка м. 1. слуга: Он је код Русте̏м аге мо̏мак.2. младожења на дан свадбе поред кума и девера и старога свата има још по два младића који су му придодати на службу. Могу бити и ожењени и они се зову мо̏мак, мо̑мци: Би̏јо му је мо̏мак кад се жени̏јо.3. неожењен младић, човек: Он је још мо̏мак, ни̏је се жени̏јо.4. потпуно развијен младић, човек: Бо̏га ми То̑за и̏скочи мо̏мак и̏ по.На ме̏сто мо̏мак (потпун, савршен момак).У В. и у RJA. mòmak, mòmka м.