за́гон, m.(у Ц. г.)1.Angriff, impetus [cf.ударац2, удорац]: Па на Турке загон учинише. 2.за краву која се не да мусти, Gerüst eine Kuh zu bändigen.
Речник говора јужне Србије
заго́н музани простор у трли или заметини где седи жена кад музе овце.„Му́зе о́вце на заго́н”(Несврта).„Ће про́јдеш како о́вца кроз заго́н”(Црна Трава).Загон може бити и део трле где су овце које треба да се музу.