- Расковник: речничка платформа

1. ѝсти, и̏де̑м, vide ићи.

2. и̏сти̑, та̑, то̑, adj. selbst, ipse. [cf. истоветни, пуки 2, сушти, чити.]

и̏сти, а, о прид. сам, не други: И̏сти ова̑ј Ди̑мка је доша̏о те ме је моли̏јо. — На и̏сте пра̑вде једи̏нога бо̏га. Бич.= прил.: И̏сто тај дан му уда̄ви̏јо бра̏та. — У В. и RJA. 1. ȉstî прид.

и̏стӣ, а̄, -о̄ једнак као неко други или као нешто друго. – О̑н је и̏стӣ о̀тац. изр. и̏стӣ, и̏стӣ; и̏стӣ, прѐћӣзӣ кад неко некоме потпуно сличи или кад је нешто сасвим једнако другој ствари. – Ма о̑н је и̏стӣ, и̏стӣ о̀тац. – Ѝмала сан ова̀ко̄ и̏сто̄, прѐћӣзо̄ о̀рлоџије. и̏стӣ мо̀менат (ча̏с) одмах. – Ка(д) смо хи чу̏ли, и̏стӣ мо̀менат смо излѐћели ѝс куће̄.

и̏стӣ, -а, -о̄ — 1. идентичан, једнак. 2. прави, рођени (о степену сродства). — Нас два смо иста браћа.

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта

Речник дубровачког говора

Речник говора Прошћења