су̑шти, а, е прид.: Ово̑ де̑те су̑шти њего̑в о̏тац. — Су̑шти ђа̏во, ча̏сни га кр̏с пора̄зи̏јо! — Су̑та је су̑шта њо̑јна мајка, кај гла̑ва отсе̏чена. — У В. и Br. Iv. sȕštî, sȕštȇ прид.
Речник говора Прошћења
су̑штӣ, -а̄,-о̄ — прави, исти. — Он је сушти отац, личи му.