Српски рјечник

ка̏т,* m. 1. das Stockwerk, contignatio: кућа на два ката. [vide под 1]. cf. бој, таван. 2. eine Reihe Schnüre am Kleide: удри три ката гајтана.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ка̏т, а м. 1. струк, слој: Сави̏јо се у два ка̏та.Уде̏ни ко̏нац од два̄ ка̏та.2. спрат: Ку̏ћа на два̄ ка̏та. Глав.3. пар, прибор: Крои̏јо гу два̄ ка̏та ȁлина. Има израз: Ка̏т ала̑л да ти је (т. ј. нека ти је богом просто).У В. ка̏т м. 1) и 2) и у RJA. 2. kȁt м. Тур. kat им. редови који су један изнад другог, сваки од њих одоздо до горе; спрат; оно што је савијено у више прелома сваки посебице нпр. штоф, платно и сл.; све што чини саставни део једне одеће, једног прибора, сваки посебице; -губ и -струк у дво-, тро- и т. д. -губ, степен, количина. Исп. ја̏льм ка̏т.

Речник говора јужне Србије

кат м (тур. katслој; ред) струка; део; спрат. „Изатка́ла фу́ту од два ка́та" (од два дела). „Ја си и́мам, лу́до , ку́ћу од два ка́та” (нар. пес.) (Врање).