Српски рјечник

1. та̀ван,* m. (pl. gen. та̏ва̑на̑) 1. der Boden, Plafond, die Felderdecke, lacunar [cf. поткупље, таванице]: ударио главом у таван. 2. der Boden, tabulatum supremum: на тавану. 3. Schicht, Lage, tabulatum: један таван купуса, један таван меса. 4. Stockwerk, tabulatum [vide под 1]: Кулу гради од двадест тавана. 5. der Fußboden, coassatio, [vide тле] cf. под [3]: Од тавана на ноге скочио.
2. та́ван (та̑ван), вна, вно, adj. vide [2] таман.

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̑ван, та̄ва̏на и та̑вана м: Па̏де од та̄ва̏на те до̏ле.Трчу̑ ми̏ши по та̑вану.Тур. tavan им. даске и разни украси што се искују с доње стране испод крова да се просторије чувају од хладноће и да не изгледа ружно. Нгрч. τό ταβάνι плафон, ταβανάνω градити таван, таванити. У В. и Br. Iv. 1. tàvan м. (мн. ген. tȁvȃnȃ)

Речник говора Прошћења

та̀ван, , м.1. плафон у кући, поткровље.Дигли смо месо на таван да се суши. 2. мала раван у шуми.Нека ви стоке по тим таванима нека пасу.