РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ко̏ло, n. 1. н. п. воденично, од кола, das Rad, rota. cf. [vide] точак [1]. 2. der Kreis, orbis. 3. Art Tanz, choreae genus [cf. хоро (оро)]: Ко се у коло вата, у ноге се узда. 4. шупље коло, das Quarré, orbis. 5. die Reifungszeit. z. B. der Kürbisse, Melonen, н. п. прво коло друго коло, и т. д.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ко̏ло, ко̏лета ср. точак: Ово̑ ко̏ло и̏мам да гобељи̏шем. — Једно ко̏ло у каљи̏ште дру̏го из каљи̏шта. НСБ. — Ја му гобељи̏са три̑ ко̏лета. БМ. — На Ђу̑рђев да̏н пре зо̏ре да се оба̏њаш под водени̏чно ко̏ло. — Награ̄ди̏ла пи̏ту кај ко̏ло. Исп. ко̄л-пи̏та и пи̏та. У ДК. у с. Вериће забележено је 1765 год.: Писа Говоденъ (тако!) а҃ коло, писа Арсение коло а҃. — Грнча̑рско ко̏ло. — Ко̏ло на̑около (каже се и значи около). — Иде̑ ко̏ло на̏около (т. ј. обрнуће се ситуација). — У В. ко̏ло ср., у RJA. 1. kȍlo ср.
2. Ко̏ло, а ср. и. с. испод Чичавице, у срезу вучитрнском: А. Ода̑кле си? — Б. Ту̑ из Ко̏ла. — У ДК. 1779 год.: Колѡ и у њему се помињу тад два свештеника: Поп Радівѡе и поп Радован. — У В. н., у RJA. 2. Kȍlo ср., али се не односи на ово место.

Речник говора јужне Србије

ко́ло с ливаде или њиве у кругу („колчасто земљиште”) (Првонек).
ко́ло с колут. „Дај ми ко́ло од ба́ницу” (Нерадовац).

Речник дубровачког говора

ко̏ло с 1. народни плес. – Кад је фе̏ста, бу̏де̄ и̏ коло. 2. дрвена направа у облику кола, која је непливачима служила за сигурност у мору, а пливачима за забаву и одмор. – Же̏нски сви̏јет се на̑јвише̄ ку́по у плића́ку, ма нѝ тӯ ко̏ло ни́је би̑ло на о̀дмет. изр. у̀хитит се у̏ коло с не̏ким почети се дружити с неким, здружити се с неким. – О̀тка(д) се ш њи̏ма у̀хитијо у̏ коло, не до̀лазӣ до̏ма.

Речник говора Прошћења

ко̏ло, -а, с. — 1. круг људи похватаних за руке који играју народно коло, уз инструмент, или без њега. 2. воденичко коло. 3. у клетви „небеско коло“. — Небеско га коло убило.